Ivana Džamić: Ponekad mislim da nijedan virus ne može da bude toliki neprijatelj kao što čovek može prema čoveku

Ivana Džamić (@dziv_), rođena 1992. godine u Kraljevu, je diplomirani psiholog sa završenim master studijama iz oblasti poslovne ekonomije. Poznata je po tome što oduševljava mlade ljude portretima koje fotografiše, i koji odišu neodoljivim retro vajbom. Uspela je da spoji ono što je čini srećnom s onim što je inspiriše i dopunjuje kao osobu. Uklopila se između dve inspirativne karijere kao što su psihologija i fotografija. Ivana smatra da smo svi mnogo više od onoga što odlučimo da pokažemo ljudima oko nas.

Bori se protiv objektivizacije žena kroz fotografiju, i veruje da svaka žena predstavlja mnogo više od lepog lica. Oseća potrebu da njene fotografije imaju neku dublju poruku i cilj. Smatra da su portreti – koji su njena specijalnost – jedna vrlo intimna stvar, jer ljudi daju dozvolu da ih fotografišete na način koji je drugačiji od onog kako su oni sebe percipirali do tog trenutka. Ali, podjednako uzbudljivo, jer mogu da vide na koji način ih neko drugi doživljava. Ova kreativna, mlada devojka otkriva za magazin Karike kako provodi dane u izolaciji i šta raditi ovih dana, za vreme korona virusa.

Kako provodiš dane u izolaciji?

Od trenutka kada je objavljeno vanredno stanje u Srbiji, već sam uveliko bila kod svojih roditelja van Beograda, i moram da priznam da sam toliko zahvalna što imam mogućnost da u ovakvim momentima budem van grada. Vreme u izolaciji provodim sa svojim partnerom i psom, kome je ovde raj na zemlji jer imamo veliko dvorište i svaki dan trči po par sati, što inače nema priliku jer u Beogradu živimo u stanu.

Kako već godinama radim od kuće kao „copywriter“ i sad „brand manager“, nije mi teško palo da se prilagodim radu od kuće i nastavim da budem produktivna, ali svakako ovo jeste neka nova dinamika na koju većina ljudi nije navikla, i to podrazumeva reorganizaciju celokupnog života do ovog momenta.

Obožavam da pred spavanje pročitam neki dobar članak ili knjigu koju čitam već par meseci od Murakamija koja se zove „1Q84“. Mislim da je to sjajan način da umirite misli pred spavanje i da se pripremite za kvalitetan san. Takođe, bilo koja muzička plejlista koja je relaksirajuća je nešto što treba praktikovati, pogotovo u ovakvim trenucima, mada i inače.

Istinski verujem da smo mi ljudi kao sunđer i da vrlo lako možemo da prilagođavamo sebe raznim životnim uslovima. To je deo osnovnog mehanizma za preživljavanje koje se aktivira u ovakvim situacijama.

Koje oblike ponašanja kod ljudi zapažaš za vreme korona virusa? Koje oblike ljudskog ponašanja podržavaš, a koje ne? 

Ljudi su uplašeni, i to s razlogom. Statistike govore u prilog tome da ovu situaciju treba shvatiti ozbiljno. Međutim, ljudi kada su uplašeni, nemaju uvek odgovarajuće mehanizme da se nose s izvesnim nedaćama. I to je za očekivati. Strah je potpuno prirodna reakcija i treba je osvestiti ali ne dozvoliti da vas obuzme toliko da ne možete da odreagujete racionalno. Podržavam sve što pomaže da se što pre izborimo s ovim i nastavimo da živimo naše živote, ali s nekom drugačijom perspektivom. Mislim da nam priroda poručuje nešto i da smo sve životne radosti previše olako shvatali. Pre svega, odnos prema prirodi mora da se promeni, prema mentalnom zdravlju i odnos prema životu. Ponekad mislim da nijedan virus ne može da bude toliki neprijatelj kao što čovek može prema čoveku

Šta bi poručila ljudima vezano za trenutnu situaciju s virusom?

Iskoristite vreme u izolaciji da obnovite odnos koji imate sami sa sobom i da zavirite duboko u sebe. Pre svega ovoga, svi smo konstantno jurili za nečim. Na posao, s posla, na viđanje s prijateljima, s porodicom, na zakazane sastanke i slično. Sada kada smo na neki način primorani da usporimo, treba se vratiti korenima i krenuti ispočetka. Radovati se novom sunčanom danu, inspirativnoj knjizi koju ste pročitali, kvalitetnom vremenu provedenom s porodicom ili zagrljaju s osobom koju volite.

Mislim da je svrha života ljubav, u bilo kom obliku. Manje mržnje a više ljubavi, i sigurna sam da će ovaj svet postati mnogo lepše mesto za život.

Da li mladi ljudi previše neozbiljno shvataju ovu situaciju, ugrožavajući stariju populaciju?

Mladima danas fale autoriteti. To je ono u šta sam sigurna. Ne mogu da kažem da su svi mladi ljudi neozbiljno shvatili ovu situaciju ali postoje oni koji jesu i verujem da će takvih ljudi biti uvek, nevezano od trenutne situacije. Ne samo da ugrožavaju stariju populaciju već i sopstveni život koji najviše treba vrednovati, jer od ljubavi prema sebi polazi i ljubav prema drugima. Svim mladim ljudima bih poručila da nemamo svaki dan priliku da spasimo svet tako što ćemo ostati u svojim domovima. Hajde da je iskoristimo što bolje.

Šta bi poručila osetljivijim ljudima koji se loše nose s ovom situacijom?

Osvestite svaku emociju i izgovorite šta osećate u svakom trenutku. Onog momenta kada misao postane izgovorena reč, onda gubi moć nad vama i tada ste vi u kontroli. Važno je znati da niste sami. Potražite pomoć kada mislite da ne možete sami da se izborite s nečim. Iznenadiće vas činjenica da zapravo postoje ljudi koji slušaju i istinski žele da pruže pomoć. Nekad su to psiholozi, nekad prijatelji ili porodica, nekad ljudi koje upoznate sasvim slučajno, a ako ste pravi srećnici nekad je ta osoba vaš životni saputnik.

Najčitaniji tekstovi

Vi koji šetate okolo znajući da ste pozitivni na koronu, mislite li o tome što će vaša neodgovornost i bezobzirnost oduzeti drugom ljudskom biću?
Ne daj da te sistem slomi
Odgovori psihologa 8: Anksioznost i depresija
Alanfordovski futurizam
Pandemija COVID – 19 i mladi u BiH
GDJE OTIĆI: Planinarski domovi nadomak Sarajeva
Život freelancera u BiH: Moguće je zaraditi i preko tri hiljade KM mjesečno
Koliko koštaju glumački snovi: Kampanja Lee Sekulić za nastavak studija u Estoniji
Koliko fleksibilnost mladih doprinosi razvoju zajednica?
Call centri: ZA ili PROTIV?
More Stories
Život nije dečja igra