Podsjeća me ovaj skandal s Jelenom Karleušom i Ognjenom Vranješem, koji je potresao cijeli region, na jedan omanji, koji je potresao samo dio mahale, moje bliže i šire familije.
Teta Dara, od milja zvana Šubara, jer joj je tetak kupovao najfinije šubare iz Rusije – nije bilo puta s kojeg se nije vratio da Dari ne donese jednu, i jer je bila rijetko privilegovana, skoro kao Karleuša, pa smo mi djeca voljeli da idemo kod nje, jer nas je darivala slatkišima i markama. Moja majka se snebivala kad smo dolazili i govorila: „Dara ima para, može joj se“.
Dara nam je djelovala kao tetka iz Švicarske, osim što je bila tu. Vazda namirisana, svježe izfrizirana, u skupim cipelama i na lagodnom poslu sekretarice, na koji je išla kako je govorila „da se odmori“. Nismo znali od čega Dara treba da odmori – kuća joj je bila svemirski brod, vazda čista, s najnovijim aparatima, a tetak uvijek nasmijan i fin.
Dara je imala samo jedan problem. Često ju je boljela glava. Žalio se tetak cijeloj mahali da mu ženu boli glava, a kad smo jednom pitali majku zašto tetu Daru uvijek boli glava, dobili smo po guzici. Jednog smo dana bili ispod stola kad je Dara došla kod majke, sva u suzama. Postoji On. On koji nije tetak. Miladin. Znala je Dara da smo ispod stola pa je pričala u šiframa.
Rekla je da ne može više da podnese tetka Jovu, da joj je muka kad u postelju idu, da ima mali pištolj i da Miladin ima veći.
Mi se kliberili ispod stola, iako smo slabo što razumjeli tih dana. Majka je uzdisala i sipala vrelu kafu sebi i njoj. Da Miladin ima dvoje sitne djece i ženu koju stalno boli glava. Baš kao tetu Daru, pomislila sam. Da ona ima svoja primanja, nije domaćica kao Miladinova žena, može da se razvede. Majka je tad ispustila šolju uz tresak.
- Kako misliš razvod?
- Pa šta drugo, rekla je Dara mirno.
- Ne možeš da ostaviš Jovu.
- Zašto?
- Prosto ne možeš.
- Mogu i hoću, rekla je Dara i ustala.
Majka je poletjela za njom i vukla je za rukav po cijelom stanu. Nikad je nismo vidjeli toliko uzrujanu. Uspjela je slomiti Daru, i još su dugo obje plakale u kuhinji, kad smo se izvukli ispod stola i otišli na spavanje. Nismo više mogli da izdržimo. Iduće jutro svi su se ponašali kao da se ništa nije desilo. Silno smo htjeli da doznamo što se dogodilo pa smo otišli kod tetka i pitali je li ga teta Dara ostavila. Zacrvenio se sav, a onda zaurlao na nas:
- Gubite se.
Trčali smo i smijali se na sav glas. Dara se nije razvela. U ono doba nije bilo smartphonea, kamoli facetime-a, i tetak prosto nije imao razloga da Daru šutne iz stana. Svejedno, nikad više nije dobila šubaru. Svi su znali za nju i Miladina, njenog šefa, ali niko nije smio da pisne. Ni kad mu se bacila na sanduk, pored njegove žene, a tetak ju vukao za bundu, crven k’o onog dana kad je urlao na nas.
Kad je izbio skandal s Karleušom, razmišljala sam mnogo o Darinoj sudbini.
Možda da je Miladin bio manji gospodin, da je bio mali manijak, koji je riješio da istjera Daru iz njene sopstvene kuće i svoju ženu ponizi do balčaka, možda bi Dara i Miladin imali hepi end, pa bi se na sanduk bacala ostavljena žena, a Dara stajala dostojanstveno i gordo brisala suzu maramicom.
Možda, da je Miladin imao manji pištolj, možda bi to sve i uradio. Da dokaže mahali koliki je baja, kad su već obje žene znale koliki nije. Možda da je tetak imao veći pištolj, možda bi se razveo. Možda joj se ne bi, kao kakva torokuša, svetio pričanjem po mahali da je boli glava i možda bi nekoj drugoj kupovao šubare do smrti.
Razmišljala sam mnogo o tome svemu dok sam gledala Ognjenovu bijedu. Onu među nogama i onu na naslovnicama. Iako, sve je bilo sad na naslovnicama.
Javila se i gospođa majka. Kaže, trebala je Jelena da misli, kao javna ličnost. Umjesto da sina opandrči po tom jadu i u kuću utjera, da ga opet prevaspita. No, šta se čudim, kakva majka, takav sin.
Razmišljala sam mnogo o svemu dok sam čitala komentare po Fejsu. U ono vrijeme nije bilo Fejsa, pa smo „Dara opajdara“ prvi put čuli u majčinom salonu dok je šišala žene iz mahale. Dara se nije ni branila, ćutala je, ali nikad nije saginjala glavu. Nosila je svoju „sramotu“ ponosno kao i šubare, i dalje ih je redala po danima u sedmici. I neka je. Znala sam koliko su mahaluše htjele da vide Daru poraženu i poniženu. Da je bilo smartphonea, htjele bi da joj vide i onu stvar. Pa da se konačno malo i one uzbude.
Ništa mahala ne mrzi više nego bogatu, privilegovanu ženu. Kad se sirotinja vara, to se podrazumijeva. Nemaju za hljeb, moraju da se igraju. Kad padne jedna Karleuša ili Dara, kraljica mahale, to je orgazam za rulju. Ne što padne muž ili ljubavnik, iako su često oni izvor bogatstva i privilegije, nego što padne žensko.
Padne s trona gospođe, na ono što mahala oduvijek zna da jeste – kurvu.
Jer sve su žene kurvetine.
Neke samo još nisu screenshotane.
