Da KARIKiramo…
Upoznavanje:
- Šta očekujemo: UOPA, Veliki Prasak! Uh, ovakvu priču nemaju ni gospodin ni gospođa Smith, kakvu imamo ti i ja! Kako smo se samo našli… svaka mi čast. Upoznali smo se tako što sam je vidio na vratima aerodroma kad sam se vraćao sa poslovnog puta i rekao svom drugu: ,,E, vidiš nju? Nju ću da oženim!“. I tako bi, stari moj…
- Šta se desilo: UOPA, kako mi je dosadno… Jbt, nije mi bilo dosadnije još otkad sam gledao kako Doris Pinčić Rogoznica s četiri gošće raspravlja unedogled, ali baš potanko, pola sata samo o vjenčanici (a tek cipele, frizura i nakit) za nekakvo vjenčanje princa Helmeta, Hari, kako bi? Mog’o bih se ja nekome i javit’…
Preuzeto sa memedroid.com
Muvanje:
- Šta smo očekivali: Znači, buraz, odmah smo kliknuli. Ma strava, cura je luda, ingeniozna, duhovita, i zamisli, tri sata smo pričali o Hegelu, ti znaš da ja to volim, i propitam je tamo negdje na sat i po, blic pitanje, kontam dalje nećeš moći, znači, it’s the final Kant down sad. Pitanje je dana samo.
- Šta se desilo: NESPOSOBAN SAM. Mitre, jebem ti mater, pričaj nešto samo…..Odakle su tvoji, heh?
Veza:
- Šta smo očekivali: Zajedno smo DVADESET ČETIRI SATA. I još nam nije dosadno, evo sad će nekih 6 mjeseci, mislim, ne brojim, ona to sve tefteri. Svađamo se samo ko koga više voli, to je to. Smrš’o sam ti, hehe.
- Šta se desilo: Ispočetka je sve bilo kul, dok se nisam, random danima, počeo pitati jesam li ponio Xanax. Jedan Xanax kad izađe, jedan kad ja odem na poslovni put pa ne znam šta se dešava, jedan kad smo u kafiću i konobar je gleda, i tako u nedogled. Ali totalno me kupila. I lijepo nam je uvijek kad smo zajedno. Eto samo taj Xanax…
A onda ozbiljno…
Hiljadu puta smo mi žene očekivale da nam naš Gospodin Savršeni skine zvijezde s neba, razmišlja samo i isključivo o nama, kad prođe neka super riba da zatvori oči, da nam dušu, stan i auto, i tako dalje, ALI, bože moj. Da ispuni zahtjeve koji su najsličniji onima koje Seli ima kad naručuje hranu u filmu „Kad je Hari sreo Seli“. Da je pametan, da je duhovit, inteligentan, da ima super posao, da je odgovoran, može biti recimo hirurg, ali ne, ne, i ne mora… Ma ko ne mora?! MORA! Ili ne mora? Najgore su žene koje ne znaju šta hoće. One koje bar znaju šta neće su sigurno bolje, i ja spadam u te, a reći ću vam i zašto. Ili ne spadam? Toliko o tome.
A to što svi čekamo srodnu dušu će biti naš ultimativni kraj. Ako je nema, onda ležimo u četiri ujutru (jer nemamo pametnija posla) i pitamo se: A GDJE JE ON/A SAD? ŠTA SAD RADI?
Šta te briga šta radi! Ako je isti kao ti tako, nećete se ni sresti. Eto, truth reveal. Ne radi ništa, ne postoji, i naučno je dokazano da imamo bar sto pedeset miliona srodnih duša. Jebiga. Al’ onda počneš da se pitaš: A ŠTA SAD RADI MOJ BUDUĆI MUŽ? Možda ne želiš da znaš, hehe.
Ali, da uozbiljimo stvar, postoji jedna velika istina, a to je da na kraju, uvijek dobijemo puno više od onog što smo tražili i to na način na koji ne možemo ni sanjati. Kad-tad.
I još jedna – to će uvijek biti neko koga ćemo samo tako prirodno da volimo, koga nismo tražili, samo smo našli, ili je on našao nas. I biće tako, samo budite strpljivi. Ovo uvijek pomislim kad mi se desi, ali kad to kažem sebi u nekim potpuno mračnim trenucima, ne vjerujem samoj sebi, iako je istina.
Ono što želim da vam kažem jeste da, ako neko OVOLIKO KOMPLIKOVAN poput mene može nekog da pusti u srce onda može i vaša simpatija vas. Ne, ne želim to da kažem. Naviknite se, žene nikad ne znaju to, ali znaju da vas vole.
I ako vole baš vas, uboli ste džekpot.
Poyy, xoxo.
