Drino vodo, plamenita međo izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije

Zelenika ili Drina jedna je od hladnih reka Bosne i Hercegovine. Kroz istoriju nam je poznata kao granica Istoka i Zapada ili ima značaj zapreka. Uz obale Drine i Zvorničkog jezera pronađeni su ostaci ljudske civilizacije. Umetnička dela za nekoga, a za druge obični predmeti čuvaju se sada u muzejima dalje od Podrinja. Zašto onda doći i videti Drinu?

Dosta ljudi na Facebook profilima drži okačene slike sa Zvorničke tvđave. Pogled s kamene tvđave iznad grada oduševio je svakog ko se popeo gore. Nema obilaska Zvornika i reke ako se ne naprave fotografije s Kule.

Pogled

Kada sedneš na neki od prozora tvrđave vidiš dug tok reke koja krivuda. Drina je veoma hladna ako je dubok vodostaj. Njena druga osobina je krivudanje. Takve su planinske reke. Još dok je vodostaj nizak sa brda se vidi prozirnost tirkizne vode. Gledaš i ne veruješ da s visine naslućuješ žuti pesak i kamenje koje leži na dnu. Nije to kamenje tu stalno. Poplave i bujice nose i donose nove i šarenije kamenčiće.  

Dobra riba

Svi znamo da je riba jedna od najzdravijih namirnica i da je treba jesti često. Svežu ribu možeš naći u obližnjim odmaralištima i restoranima s obe strane. Uglavnom je to riba iz uzgoja. Poznate drinske vrste ribe su: pastrmke, lipljan, mrena, deverika. Preko 30 familija riba živi u gornjem, srednjem i donjem toku.  

Ribolov

Kada voda opadne s obala Bosne i Srbije, ribari u dubokim čizmama se penju na crno, uglađeno kamenje. Zabačeni dugi štapovi mirno stoje u zraku dok Sunce naginje ka zapadnoj obali Bosne. Zlatni zraci provlače se ispod površine vode i osvetljavaju crne pužiće koji su naselili podvodno kamenje. Mnogi iz regije dolaze na pecanje bez obzira na cene dozvola. Posetioce privuče mnogo videa i fotografija o ribolovu, zatim dostupne karte s ucrtanim mestima za pecanje te informacije o dozvoljenim najmanjim lovinama i podaci o vodostaju.

Kupanje i plivanje

Brzaci, virovi i velike stene u koje udariš dok te voda za čas odvuče nizvodno su poznati plivačima. Voda je na površinama i pri obalama jezera ponekad idealne temperature. Višegradsko, Perućac i Zvorničko jezero vodu pomalo zadržavaju dok teče od juga ka severu. Sa obe strane Drine pritoke joj se pridružuju.

Vožnja čamcem

U gornjim tokovima uvek ima načina da se provozaš kroz talase. U tamnim dubinama plivaju somovi a na čistim površinama mogu i brodovi. Podrinjci koji žive u inostranstvu napravili su vikendice za odmore i iznajmljivanje u blizini Zvornika i južno u drugim priobalnim naseljima. Neki dolaze leti na odmor da bi se provozali u svojim gliserima ili da se sunčaju na splavovima. Sve nijanse zelene od svetlih trava koje lebde ispod talasa do modrih senki i smaragdnozelenih krošnji okružuju te. Drveni čamac bio je tokom prošlog veka simbol takmičenja u vožnji kajaka. Sada samo stari čamci služe da se porodice odvezu do poneke stene čije dno ne možemo zamisliti u dubini.  

Sunčanje

Podrinje je sunčano. Najveće temperature mere se u Podrinju i uz rečni vetrić ugodna je kombinacija. Kažu da svako može naučiti da dobro pliva na Drini a usput se i pocrni ako se ne skloniš u hlad priobalnog drveća.   

Aranžmani

Ugostiteji nude skuplje i jeftinije sobe u motelima i hotelima. Zavisi u kojem mestu se zadesiš. Negde ima doručak i večera, negde se sam snalaziš. Brojni su ugostitelji iz Bosne i Hercegovine kao i iz Srbije koji nude usluge hrane i pića ili i prenoćišta privatno ili kao ozbiljnu poslovnu delatnost. Ko stigne do Drine, taj se nameri i otići na planinu Taru i na rafting ali i Zlatibor. Andrićgrad je nekima zanimljiv za obilazak u zadnje vreme.

Hidrocentrale

Dok ih nisu sagradili voda je tekla nisko, niže nego danas. Mnoge njive, vakufska (zadužbniska) dobra su poplavljena, groblje, džamija u Malom Zvorniku i kuće u zamenu za novo zemljište. Izgradnja hidroelektrana je isprva zbunila i živi svet, koji je srećom opstao u reci. Tako se stvorilo veštačko Zvorničko jezero ali i jezero Perućac nadomak planine Tare.

Džamije i crkve

U okolini su mnoge nove džamije kao i obnovljene ali i nove crkve. Na tako malom prostoru ima dovoljno bogomolja za svakog putnika namernika. U samom Zvorniku na prvi pogled čini se da je na svakih nekoliko metara bogomolja isto se dešava i kada krenemo uzvodno. Pošto se pojavio i verski turzam u modernom značenju, neki programi obilaska Podrinja uključuju i posete umetničkim izražajima arhitekture u vidu prvenstvo crkvi a ređe i džamija.

S one strane obale

Za prelazak državne granice dovoljna je lična karta. Na prelazu iz Zvornika u Mali Zvornik mogu preći samo pešaci i biciklisti. Na drugim graničnim prelazima dozvoljen je teretni saobraćaj. Most Bratoljub iz Bratunca ka Ljuboviji i drugi granični prelazi kao na primer Loznici su poznati putnicima. Šta tek reći za nekadašnje skele i monumentalne mostove?

Završetak kanjona

Južno od ušća Drine u Savu, a bliže sastavu pritoka Pive i Tare, reka se vrednuje i po Kanjonu. Ovo je jedan od tri najveća kanjona u svetu. O stvarno raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu možeš pročitati u mnogim pisanim izvorima ili pogledati domaće i strane dokumentarce, kratke video klipove od planine Tare do uliva u Savu.  

Zelenilo i alge

Rečne alge su zelenilo Drine i čine tek deo prirodnog bogatstva bistre vode. Možda Drina nije tokom prethodne dve decenije bila čista jer su po njoj plivali šporeti, leševi ljudi i životinja te razno smeće koje su ljudi bacali i poplave odnosile. Danas je Drina još uvek jedna od manje zagađenih reka. Sva okolna naselja: Foča, Goražde, Višegrad, Bajina Bašta itd. svoju kanalizaciju ispuštaju u rečni sliv. Gornji tokovi su čistiji od srednjeg i donjeg toka. Životinje su više uz obalu u gornjim tokovima gde je voda bistra i manje je naseljena okolina. Možemo tvrditi da bliže Loznici i ušću Drine u Savu voda postaje zagađenija. Plavo nebo, mnoštvo drveća koje izranja iz blatnjavo-peščane obale i mahovina koje se okuplja na kori mokrog drveta su detalji koji čine dobre fotografije.

Kamenje i drvo

Okolo u niziji kao i na brdima je rastinje. U podnožju su listopadne vrste, a gore dok se penješ mešaju se listopadi s četinarima. Miriše smola i imaš gde da odmoriš. Pečurke i klupice napravljene su za više grupa koje žele da odu na izlet i roštiljaju. Put je strm, dug i srećom asvaltiran. Treba da budeš u dobroj formi za hodanje uzbrdo. Može se lako i brzo doći autom, kako mnogi i rade. Za časak se popneš autom i uživaš dok gledaš kako ptice šire svoja krila iznad rečnog toka. Kamen je dostupan u vidu granita i drugih vrsta te ovaj region ne oskudeva u nedostatku građevinskog materijala. Pošto se dobar deo ljudi odselio a oni stariji su umrli, Podrinje više nije živo kao nekad. Nema velike gradnje a sve više liči na pustoš i divljinu što je dobro za očuvanje okoline. Samim tim je i manje plastičnog otpada. Oni koji više nisu stalno uz Drinu, već su se odselili za Beograd, Novi Sad, Sarajevo, Tuzlu i Austriju možemo reći da dolaze bar jednom u godini u svoje stare kuće. Za sve Podrinjce koji su se rodili pre 90-ih i tokom 90-ih u šumama i okolnim naseljima možemo reći ”da su rođeni sa vukovima”.

Prepuštam te čitaoče branju pečurki, lekovitog bilja, obilasku grobova iz turskog doba i stare tek otkopane crkve iz šestog veka u Malom Zvorniku, džamije u Malom Zvorniku koja je ostala netaknuta u toku 90-ih, Raju na Drini, Vidikovacu u starom sećanju kroz dobro i loše u agresiji, Na Drini ćuprijama, šljunku, pilanama i mirisu drveta, zarasloj i dugoj železničkoj pruzi, obroncima Majevice, lisicama i vukovima negde dalje od magistralnih puteva. Ostavljam te u Dinarskim brdima, pećinama i tunelima kralja Jugoslavije kroz koje će da te provodaju kad pređeš Stari most, nekadašnjim rudnicima koji su zatrpani u Srebrenici i Borini, orahovim drvećem i vevericama, spomenicima junacima i starim urušenim kućama od kojih je jedna vila propala.

Comments are closed here.