Otkud ti pravo da prisvojiš sebi pismo? Ni ćirilica ni latinica nisu tvoja ni moja. Ponosim se što znam pisati i čitati i na bosanskom, srpskom, ruskom, engleskom i potencionalno na drugim jezicima.
Ja sam poreklom Bošnjakinja i Bosanka, imam dvojno državljanstvo. Rođena sam i živela prvih 19 godina u Srbiji, a već četiri i po godine živim u Bosni.
Ne dozvoljavam da me iko proglasi Srpkinjom ili Srbijankom tek tako, jer govorim ekavicu koju sam učila kroz osnovno i srednje obrazovanje. Ne dozvoljavam ni da mi neko kaže da ja ne mogu da koristim i ekavicu i ijekavicu i latinicu i ćirlicu. Na seminaru u Sarajevu, jedna učesnica mi je rekla da ne pripadam tamo (sa one strane Drine). Pomislila sam: “Zašto?”
U Bosni i Hercegovini se službeno koriste tri jezika: bosanski, hrvatski i srpski. Zašto bih ja kao novinarka morala da se prilagođavam čitaocima u Bosni koji mogu da razumeju moju ekavicu? Ne moram da govorim „lijepo“ umesto „lepo“. Moja je volja, ako poželim da omekšam govor ili smekšam glas „č“ i „ć“ još više, kako kažu da podrinjci inače govore. Moj izgovor je jasan.
Pre nego što sam krenula u osnovnu školu, mama kaže da sam pričala poput njih, roditelja. Dakle tražila sam „mlijeko“. Previše sam gledala televiziju i čitala brzo „kao da me juri lovac“, kako je rekao učitelj žaleći se mojim roditeljima. Onda sam počela da „pevam“ dok čitam, rekao je učitelj majci i ocu. Verovatno je mislio na ritam reči u rečenici ili ritam slogova.
Želite jezik i dalje standardizovati? Gde je onda bogatstvo narečja? Zar se ne možemo vratiti književnim delima koja su poreklom iz raznih krajeva Balkana i, zahvaljujući tehnologiji, sada možemo da čitamo bolje i lakše, razumemo i učimo na drugim dijalektima. Ne želim samo latinicu i ćirilicu! Ne želim samo ono što mi se nameće! Hoću sve svoje dijalekte da čujem, vidim, pročitam o njima bar… Upravo to što ste se odlučili da moj izgovor bude ovakav, uporno zacrtavate da ćirilica pripada jednom narodu. Razumemo se, ali i razumijemo… nismo udaljeni. Ja nisam iz Dalmacije, a ti si možda iz Vojvodine ili okoline Stare ili Šar-planine. Opet se razumemo.
Šta je sa Bugarskom ćirilicom? Neki u Bugarskoj smatraju da je makedonski druga varijanta bugarskog, a u Makedoniji obrnuto, da je bugarski druga varijanta makedonskog. Koliko je zemalja na svetu u kojima se piše latinica i koliko je zemalja u kojima se ne piše latinica? Šta je sa Rusijom, Grčkom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Crnom Gorom, Makedonijom, Ukrajinom, Japanom, Kazahstanom…? U Kazahstanu se koristi i latnica i ćirilica. Kazahstanci pišu i latinicom i ćirilicom i arapskim pismom. Vidiš da ćirilica nije samo tvoja!
Imam pravo da učim i druga pisma koja se koriste i da koristim svoj stil pisanja i kaligarafiju. Moj jezik je i arapski kao jezik Kur’ana i islama. Kako da razumem pouke, poruke i stil života koji treba da živim, bez arapskog pisma i dužina od po jedan do pet ili šest dužina pri učenju svakog harfa? Moja pokornost je čitanje i učenje. Svaki jezik koji učim i učiću je moj jezik, jer razmišljam na njemu.
Naslovna fotografija: Pixabay.com
