Banjalučanin Robert Dacešin, poliglota koji govori pet stranih jezika, sa svojih 27 godina je obišao preko trideset zemalja svijeta. O svojim putovanjima piše na jako posjećenom i nagrađivanom travel blogu Rio – priče sa putovanja. Uprkos tome što mu je putovanje u krvi, ali i činjenici da je imao niz konkretnih ponuda da živi i radi u inostranstvu, Robert svoju budućnost vidi u BiH. S njim smo razgovarali o mladima ovdje i u svijetu, o prednostima i nedostacima života u BiH i svijetu, kao i o njegovim ličnim planovima za budućnost.
Roberte, obišao si mnoge zemlje u Evropi, upoznao mnogo mladih osoba, šta je to što mlade u našoj zemlji razlikuje od vršnjaka u Evropi?
Ako poredim obrazovni sistem, da se na ekonomiji danas uče stvari koje nemaju veze sa današnjim svijetom koji je sve više online. Ja sam studirao u Slovačkoj koja nije prenapredna, ali ono što me je fasciniralo jeste veliki broj mladih ljudi koji rade na sebi. Ne postoji osoba koja do svoje dvadesete nije negdje radila, svako govori minimalno dva-tri jezika. Ne očekuju da im neko pomogne, da im neko nađe posao. Ako je neko dobar u nečemu što radi, ako radiš dobro, naći ćeš posao negdje. Problem je što ljudi ovdje naprosto nisu dobri u puno stvari. Završi faks i očekuje posao, a na fakultetu te ne nauče ustvari ništa.
Znam dosta poslodavaca vani, imaju svoje firme gdje ljudi sa 24-25 godina kidaju, kidaju od znanja jer žele da rade po 15 sati dnevno. Moj cimer u Bratislavi, porijeklom iz Italije, je otvorio školu stranih jezika. Znam da je radio 13 sati dnevno minimalno, ali to je jedini način da ti napraviš nešto. Ljudi kod nas očekuju nešto bez puno rada.
Ko god je mlad ima puno više vremena nego je svjestan. Svi ti izgovori koje imamo ustvari nisu izgovori, ti ako hoćeš nešto da radiš, naći ćeš vrijeme. Problem je volja.
Koji su to problemi sa kojima se mladi u ovoj zemlji susreću?
Famozna birokracija, soba 16. U svijetu sav taj proces koji se pojednostavljuje kod nas još nije stigao. Mislim da je Estonija jedina zemlja u svijetu gdje je sve elektronski urađeno gdje je glasanje preko interneta, ispunjavanje formulara…
Ovdje je glavni problem što male firme ne postoje jer je teško voditi bez početnog kapitala. Bez 5- 10 hiljada KM nemoguće je ući u ozbiljan biznis, a to nisu male pare za nekog ko nije radio. Sve te neke famozne priče iz Amerike kako ljudi pokreću biznise iz šupa i garaža su ovdje nemoguće, sistem ne da pokreneš firmu jefitno, nameti i porezi ne dopuštaju.
Ja sam prije pokretanja svog sajta htio da pokrenem agenciju za low cost putovanja, ali bi rashodi bili kao tri moje trenutne plate što ja nisam mogao da pokrijem nikako. Ja kad bih nešto mijenjao ovdje, olakšao bih otvaranje firmi start upa na čemu počiva svaka savremena ekonomija. Kod nas svi hoće da rade za nekoga niko neće da pokrene vlastiti biznis.
Kažeš da je većina mladih kod nas pasivna, šta je tebe pokrenulo da radiš na sebi?
Studiranje vani. Prije nego sam otišao gore, učio sam strane jezike, bavio se tenisom, nisam se uopšte bavio nekim svojim ličnim projektima. Ambijent je jednostavno to što te motiviše, svaki dan nove ideje, svaki dan sam radio neke biznis planove, jako se puno nauči, jako puno ideja dobiješ.
Zašto su mladi kod nas pasivni?
Možda je podneblje takvo, “što južnije, to tužnije”. Mi kao južniji smo po prirodi više lijeni, tako je u Grčkoj, tako je i u Španiji. Prijatelj iz Kube, koji je radio u Španiji, prvih 15 dana je kasnio na posao stalno i nije mu bilo jasno zašto se šef ljuti na njega. Pa rekoh „kasniš puno“ , a on kaže „ja dođem kao pola sata kasnije“ i njemu sad nije jasno da to nije uredu, jer potiče iz zemlje u kojoj je to u redu.
Sama kriza te dovodi do toga da vidiš sve manje finih stvari oko sebe, da radiš na sebi, a sve više da kukaš. Ljudi troše jako puno vremena na živote drugih ljudi, i bave se drugim ljudima, što je najgora stvar koja postoji.
Koje su to pozitivne stvari koje si vidio vani, a smatraš da bi se trebale primjeniti u BiH?
Definitivno obrazovni sistem. Primjera radi, u Slovačkoj kad završiš srednju imaš jedan velik ispit i zavisno od ocjena i tog ispita dobijaš pravo da upišeš neki fakultet. Ako si dobar možeš upisati i deset fakulteta, ako nisi možeš dva-tri, a ako jako loše uradiš ne možeš upisati ništa. Na Zapadu se uči teoretski jako malo, a praktične stvari su bitnije. Ovdje ljudi kad završe fakultet ne znaju ništa, uče jako puno teorije, ali kad završe ne znaju osnovne pojmove.
Tu je i sujeta koja vlada u društvu. Oni stariji više vrijede, automatski znaju više i gledaju na ostale ljude sa neke visine. Top menadžeri nekih firmi vani nemaju stav da je viši od nekoga drugog. Kad sam radio master tezu, imao sam priliku da radim za firmu koja zapošljava preko 50 ljudi sa prihodom od preko 3 miliona eura. Čovjek koji je menadžer u toj firmi vodio me na sladoled i sa mnom razgovarao kao sa sinom. On je potrošio svojih 20 sati vremena za potrebe moje teze, dao mi sve podatke bez da sam mu platio jednu kafu, što iskreno sumnjam da bi mi iko dao ovdje.
Naravno tu je i priča oko politike i medija koja opterećuje ljude. Jako je malo priča o pokretanju biznisa. Kao da se pokriva ta ekonomska katastrofa kroz neke nacionalne priče. Narod koji je polupismen se kupuje na taj način.
Bez obzira na sve što si upravo nabrojao, kažeš da ćeš ipak ostati u BiH?
Samo to mišljenje da je vani bolje i jeste i nije tačno. Prije nego odu vani trebaju da pogledaju mogućnosti koje imaju ovdje. Nije tek tako otići vani. Odlaskom bacaš dvadeset godina koje si gradio ovdje. Koliko god da je teško imaš neku istoriju iza sebe, kad odeš vani tvoj život počinje od nule, niko te ne zna. Jeste lakše u smislu pronalaska posla, ali u zemlji gdje puno više ljudi radi, mnogo više ljudi se usavršava, mnogo je teže se izboriti. Dosta naših ljudi odlazi u u Njemačku da radi, a za te plate tamo nemaju bolji standard nego da žive ovdje. To je moje mišljenje, a znam kakve su cijene života.
Imao sam ponude za posao u Slovačkoj, ali plate kao plate nisu bile nešto previše velike. Iskreno, moj stil života bi prosto bio isti ovdje i tamo, a ovdje imam jako puno prijatelja, ljudi oko sebe.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
Ove godine sam imao ponudu da radim u Kini, ali ostao sam jer imam jako fin posao u struci, punu slobodu i kreativnost. Hoću da se edukujem i za pet godina da budem jako dobar u tome što radim, a to je online marketing, i da sa 30 godina budem u mogućnosti da radim bilo gdje.
Naslovna fotografija preuzeta sa: http://www.riopricesaputovanja.com/v1/