Hajde da pričamo o zaradi: Koliko mjesečno?

Ako na intervjuu za posao navedeš prevelik iznos očekivane plate, onda će misliti da ti je stalo samo do para. Ili te neće uopšte uzeti za razmatranje za naredni krug. Ako navedeš premali iznos, kako ćeš pregurati mjesec? Hoćeš li moći osigurati sebi sve što ti je potrebno ili ćeš morati raditi još dva posla? Ako ne pristanem ja, sigurno će već neko pristati da radi za mizeriju?

Da li je sramota pitati nekoga koliko zarađuje? Čega se tačno stidimo kada i u rijetkim situacijama pričamo o mjesečnoj zaradi? Razgovarali smo s mladima iz regiona kako procjenjuju koliko njihov rad vrijedi, kako se bore za novac na tržištu rada te za koliko novca mjesečno pristaju na kraju da rade.

Simbolični honorari u umjetnosti i kulturi

Ako se odlučite za ovaj posao, pretpostavit će se da je to zbog prevelike ljubavi koja prevagne nad motivom zarade. No, računi se i pored silne ljubavi na kraju mjeseca moraju platiti.

Gala Šalipur (1992) je završila osnovne i master akademske studije glume. Kaže da ne može da živi od svoga rada, i na mjesečnom nivou zarađuje u prosjeku oko 200 eura. Ako glumac nije zaposlen u gradskom ili državnom pozorištu, ili kao dramski pedagog, tj. ako nema nikakav vid stalnog radnog odnosa, njegova mjesečna primanja osciliraju u zavisnosti od različitih faktora.

Nekad je snimanje jedne reklame u dva snimajuća dana dovoljno da preživiš čitav mesec. A nekad radiš nešto celih mesec dana bez ikakvog honorara jer to vredi više od bilo kakvih para.

Marko Galić (1994) je apsolvent integrisanih akademskih studija medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. No, njegova velika ljubav je književnost. Deceniju unazad se bavi pisanjem proznih radova te romanom u nastajanju. Što se tiče konkretnog književnog angažmana, u Beogradu i Novom Sadu organizuje književno-muzičke večeri i performanse sa svojim kolegom pijanistom.

Želeli smo da osmislimo novi koncept i da spojimo nekoliko različitih vrsta izražavanja na jednom mestu i u jednom trenutku, gde su jednostavno pisana reč,odnosno pijanističke bravure implementirane kako bi ostavile jači utisak na širi auditorijum koji ujedno te naše javne nastupe i plaća.

Dobitnik sam četiri prve nagrade međunarodnog festivala poezije i proze Scene svih kreativnih. Uvršten sam u antologije i zbornike regionalno i na prostorima Evrope, ujedno prevođene na makedonski i nemački jezik. Pored svega toga, od javnih nastupa imam sporadičnu zaradu koja se kreće negde u intervalu između 2000 do 5000 dinara.

Međutim, Marko napominje da to svakako nije nešto na šta mladi umetnik u današnje vreme može da se osloni kao na jedini izvor prihoda i zarade.

Od projekta do projekta u nevladinom sektoru

Nina Petrov ima 24 godine, završila je gimnaziju i pohađa Matematički fakultet u Novom Sadu.

Osnivačica je nevladine organizacije „Inspiring change“, a radi kao projektni koordinator u Asocijaciji „Kulturanova“, koja je takođe nevladin sektor.

Nina Petrov, privatna arhiva

Mislim da nevladin sektor u Srbiji nije dovoljno prepoznat od strane javnosti i da kao takav nije dovoljno subvencionisan, a naročito kada su u pitanju umetnost i kultura.

Kada pričamo i o humanitarnim organizacijama, mislim da u Srbiji svi koji rade u nevladinom sektoru, rade to primarno zbog vrednosti koje daju društvu kroz taj rad, a da većina ljudi, nažalost, mora da uz taj posao radi i neke dodatne aktivnosti da bi stigli do te neke čuvene Vučićeve cifre od 500 evra plate, što je tužno, jer se većina ljudi ne zadrži u sektoru, ali napreduju u nekim drugim delatnostima.

Ja se lično snalazim u nevladinom sektoru, ali pored toga što imam i svoju organizaciju, radim u još jednoj, kao još jedan dodatni posao sa strane kako bih imala dovoljno novca. 

Često je izbor za rad u nevladinom sektoru povezan s vrednostima koje individua ima, a o novcu se razmišlja tek nakon što se uđe u to. Najveći problem mladih koji rade u ovom sektoru, kada je zarada u pitanju, jeste da ona često, osim za one koji su stalno zaposleni, nije stalna i fiksna i da se kreće od ciklusnog projekta do projekta.

Sport – između življenja i preživljavanja

Uroš Mijailović ima 26 godina, završio je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Košarkom se bavi ceo život, ali da bi preživio radi dva posla: u školi te u košarkaškom klubu „Mladost“ iz Čačka.

U školu se najteže ulazi. Meni je trebalo dosta vremena, bez obzira na sve moje uspehe i ljubav prema košarci. Nije mi toliki problem što radim dva posla, već je izazov to što radim s više uzrasnih grupa u toku dana, pa se svima treba prilagoditi. Što se tiče zarade, mogu da živim normalno, ako radim i u klubu i u školi, a ako radim jedno, onda preživljavam. Izabrao sam sport, jer me čini srećnim, a osim toga, to je ono što najbolje znam.

Uroš Mijailović, privatna arhiva

Pristojan život s pravom i ekonomijom

Marina Repeđić (1987) već deset godina radi kao računovođa u knjigovodstvenoj agenciji. Vodi knjige malim i srednjim preduzećima. Najveći deo svog vremena posvećuje savetovanju klijenata u vezi ispravnih poreskih tretmana situacija s kojima se susreću u praksi, predaje poreske prijave i radi obračune zarada.

Računovodstvo je oduvek bilo nešto što me privlačilo i želja mi je bila da to bude profesija kojom ću se baviti, što mi se i ostvarilo.

Najlepši deo ovog posla, prema Marininim riječima, jeste što kroz rad s firmama postajete jedna velika porodica. Kontakti koji se stiču vam ostaju za ceo život. Iako nije željela da navede konkretan iznos, kaže da je zarada koju joj ovaj posao obezbeđuje adekvatna te da obezbeđuje pristojan život.

Jelena Stojanov (1987), također računovođa, ističe da su ljudi s višegodišnjim iskustvom u ovom poslu adekvatno plaćeni, jako cenjeni i lako dolaze do posla.

S druge strane, diplomirani ekonomisti koji se nakon diplomiranja posvete ovom poslu se često osećaju potcenjenima zbog niskih zarada u odnosu na druga zanimanja.

Potrebne su godine usavršavanja kako bi uloženi trud bio adekvatno vrednovan. Kao i u svakoj profesiji, bitna je ljubav prema poslu koji radite. Tada se svaki napor lakše prevazilazi.

Ivan Ocokoljić (30) završio je pravo i ekonomiju u Novom Sadu. Radi kao pravnik u firmi i kaže da je veoma zadovoljan platom. Relativno brzo sam počeo da zarađujem od svoje struke. Pravo je moja prva ljubav, a ekonomiju sam završio jer sam smatrao korisnim da to spojim sa pravom.

Dok sam studirao, volontirao sam, išao na pripravnički i zaista se trudio. Moj rad i trud su prepoznati i brzo sam se zaposlio. Iako sam hteo da budem advokat, ispostavilo se da je ovaj posao baš za mene. Imam sasvim dovoljno za normalan život. Zarađujem taman koliko mi treba.

Uroš Ocokoljić, privatna arhiva

Doduše, ja živim sam, nemam decu, ne znam da li bi mi trebalo više da moram još o nekome da brinem. Mogu slobodno reći da imam platu koja obezbeđuje sve što mi treba, a imam i slobodno vreme za sebe. Nisam u početku ovoliko zarađivao, ali sam napredovao, trudio se, radio dodatno, borio se za sebe i sada mi je baš kako treba.

Kako se na kraju zazeti za sebe i pregovarati oko novca?

Kao mlade osobe, nalazimo se na početku karijere i generalnog životnog razvoja. To vrlo često znači da ćemo i za manje novca u praksi eksperimentirati s raznim poslovima tražeći sebe u cijeloj priči. No, ne smijemo se zavaravati. Dobar posao je onaj koji nudi balans između onoga što volimo i dobre zarade.

Podjednako su važna oba aspekta i to ćete sigurno početi da primjećujete na kraju svojih dvadesetih, kada će i vaši apetiti za boljim, kvalitetnijim i lagodnijim načinom života da rastu. Poželjet ćete naprosto da sebi priuštite neke stvari. Evidentno je da ćete morati na početku raditi za manje iznose, dok se ne pokažete ekspertom u oblasti koju ste odabrali za svoju profesiju.

Ako nešto radite stvarno dobro i iza sebe imate uspješne projekte kao mjerljive rezultate vašeg rada, onda trebate uvijek za novac da pregovarate. Na lijep i kulturan način. Ne trebate u startu prihvatiti svaku ponudu nego o novcu treba da razgovarate kao i o bilo kojem drugom aspektu posla.

Kada vas poslodavac pita koliko očekujete para za posao koji ćete uraditi, legitimno je da pitate koliko su oni novca izdvojili ili predvidjeli za tu poziciju, te da u odnosu na obim posla i vašu ekspertizu procijenite za koliko stvarno vrijedi da to radite. Kada znate koliko dobro i uspješno radite neki posao (a to je uvijek i lako provjerljivo), mnogo lakše će vam biti odrediti i vlastitu cijenu na tržištu rada.

Na kraju, možda će vas ljudi zvati za manje posla, ali više plaćenog, što je svakako bolja opcija od puno slabo plaćenog posla koji može da ozbiljno utiče i na vaše zdravlje i privatni život.

*Tekst nastao u saradnji Karike.ba i omladinskog radija Oradio.rs.

Najčitaniji tekstovi

Vi koji šetate okolo znajući da ste pozitivni na koronu, mislite li o tome što će vaša neodgovornost i bezobzirnost oduzeti drugom ljudskom biću?
Ne daj da te sistem slomi
Odgovori psihologa 8: Anksioznost i depresija
Alanfordovski futurizam
Pandemija COVID – 19 i mladi u BiH
GDJE OTIĆI: Planinarski domovi nadomak Sarajeva
Život freelancera u BiH: Moguće je zaraditi i preko tri hiljade KM mjesečno
Koliko koštaju glumački snovi: Kampanja Lee Sekulić za nastavak studija u Estoniji
Koliko fleksibilnost mladih doprinosi razvoju zajednica?
Call centri: ZA ili PROTIV?
More Stories
Profesor Divljak: Uključi se! Nemoj biti govno koje samo pljuje po drugima!