Kada su me pre nekog vremena kolege iz Verlab Instituta pozvale da napišem tekst za blog, prva pomisao je bila “nemam vremena”. No, pre nego što sam se (polu)automatski zahvalio na pozivu, privuklo mi je pažnju to što je blog namenjen mladima. Pomislio sam, eto prilike da mladima malo solim pamet 😊. Pre nego što sam posegnuo za slanikom, shvatih da sa ćerkama često razgovaram o veštačkoj inteligenciji: kako napraviti algoritme koji neće biti pristrasni, koji neće koristiti privatne podatke i druge tehnološke teme (jedna ćerka radi doktorat u oblasti veštačke inteligencije, odnosno što bi na ovim našim prostorima rekli EjAj 😊), te kako će #EjAj zameniti mnoge profesije, uključujući i neke od lekarskih (druga ćerka studira medicinu). Sa sinom uglavnom vodim borbu oko toga ko će i kada pokositi travu, ali o tom nekom drugom prilikom 😊. I tako, rekoh ja njima dvema, kad već imate stav (ne samo na temu #EjAj) i volite da polemišete, hajde da pišemo zajedno, pa “kom obojci, kom opanci” 😊. Kroz njihove oči, ovaj tekst postaje pozornica za dijalog generacija, mesto gde se ukrštaju entuzijazam mladosti i iskustvo.
Napisali: Milica Krčo, Nataša Krčo, Srđan Krčo (uz malu pomoć #EjAj alata) u saradnji sa Verlab Institutom
Šta deca kažu?
Veštačka inteligencija kao najnovije otkriće u tehnologiji, uveliko je deo svakidašnjice i praćena je velikim uzbuđenjem i interesovanjem za sve mogućnosti njene primene. Sigurno je da će tek obeležiti budućnost sa svime sto pruža i da će unaprediti mnoge aspekte svakodnevnog života, tehnologije, putovanja, medicine.. Ali, gde treba povući granicu, da li postoji aspekt ljudskog života u kom ju je suvišno koristiti i gde nam naša “prirodna” inteligencija može mnogo više pomoći?
Kada pričamo o humanoj inteligenciji, prve asocijacije su nam obično računanje, programiranje i koliko nam je visok IQ. Ipak, iza brojke IQ-a stoji mnogo više – humana inteligencija podrazumeva i socijalni aspekt naših života, humor, umetnost, muziku, empatiju, jezike, snalaženje u nepoznatoj sredini… Samim time, Gemini možda može da napiše pesmu, priču, pa čak i roman, ali da li nam je to zaista neophodno? Pisanje i umetnost su mnogima način da iskažu sreću, ljubav, ali i da prevaziđu mnoge teške momente u životu. Emocije u pesmi povezuju slušaoce sa njom, čini ih autentičnim i zbog njih mnoge postaju evergreen. Bez ljudskog faktora, na Balaševićeve pesme o 90ima ljudima ne bi suzile oči, dok tinejdžeri ne bi mogli da nađu utehu posle raskida u pesmama Tejlor Svift. Posmatrajući svet književnosti, najbolje bi bilo da se osvrnemo na školovanje. Naime, časove srpskog najviše obeležava čitanje lektira, posle čega se u školi zajednički tumači šta je pisac hteo da kaže? Upravo kroz ovo tumačenje i razgovor učimo da razmišljamo, povezujemo i vodimo diskusiju koja može trajati u nedogled. Razlog tome je što se svako sa pričom povezuje na svoj način i stvara sopstvenu sliku u glavi, dok iza svega stoji autor dela čija je zamisao možda bila potpuno drugačija. Gemini bi nam sigurno mogao vrlo jasno odgovoriti na naše pitanje, ali bi time ugasio decenije uživanja u ljudskom stvaralaštvu i čar umetnosti.
Također, možemo se zapitati, da li umetnici žele da sistemi poput Midjourney, Dall-E i Gemini uče od njihovih originalnih dela? Da li uopšte imamo pravo da modele sposobne da generišu slike i romane treniramo pomoću postojećih umetničkih dela?
OpenAI su ove godine tužile poznate novine New York Times (NYT), jer su novinarski članci objavljeni u NYT korišćeni bez saglasnosti za treniranje Chat-GPT-a. Autorska prava ovih članaka pripadaju NYT-u, niko sem njih ne bi smeo da ih objavi kao originalne radove, a radovi koji su inspirisani njima ili koji su nadogradnja na njih moraju jasno da stave do znanja odakle dolazi originalno delo. Dakle, da li bi onda i Chat-GPT morao da naglasi kada je tekst koji generiše inspirisan nečim što je „naučio“ iz članaka New York Times-a? Ovo pitanje je dosta kompleksno, i postoji cela oblast u nauci koja se bavi njim, ali je važno imati na umu da, iako Chat-GPT i Gemini ponekad deluju kao sveznajući genijalci, njhovo „znanje“ nije samo njihovo – sve su naučili od ljudi.
U tužbi New York Times-a, istaknuta je još jedna važna tačka – Chat-GPT i slični modeli postaju sve popularniji izvor informacija, i ljudi se često uzdaju u njih jednako kao u prave izvore vesti. Ipak, već je mnogo puta pokazano da oni nisu potpuno pouzdani, i često predstavljaju lažne informacije kao istinite. Na primer, ako pitate Chat-GPT da generiše blog o razlozima zbog kojih krema za sunčanje uzrokuje rak kože, on će bez problema to generisati, i čak citirati nepostojeće naučne radove. Dakle, iako Gemini, Chat-GPT i drugi slični modeli mogu da budu izuzetno korisni, važno je uvek imati na umu da nikako nisu savršeni, i da uvek treba proveriti informacije koje dobijamo od njih.
Kada pričamo o medicini i veštačkoj inteligenciji, do sada je pokazano da postoje aspekti gde stvarno može da “zameni” lekara, poput određenih oblasti radiologije. Ipak, pre nego što se odreknemo zdravstvene knjižice i odlaska kod lekara, jako je važno razumeti specifičnost zdravstva i lečenja ljudi. Naime, kao lekari ne lečimo bolest i simptome, već lečimo osobu. Dobar lekar je onaj koji sagleda svog pacijenta kao celinu, telo i psiha, i na prilagođen način dalje ostvaruje kontakt i započinje lečenje. Fizički kontakt koji se ostvaruje sa lekarom pruža sigurnost i značajno utiče na poverenje pacijenta, povećavajući šansu za uspešno lečenje. Takođe, tokom bolničkog lečenja, nega pacijenata je pola posla i bez nje nijedna nova tehnologija, lek ili protokol neće uroditi plodom. Pored odnosa sa samim pacijentima, još jedan bitan aspekt u medicini jeste saopštavanje loših vesti o smrti ili u vezi sa bolešću. Način na koji se ovakva vest saopšti može biti presudna u njenom prihvatanju i daljoj borbi sa svime što teški trenuci donose. Nežan pristup, empatija u očima, dodir i zagrljaj su nešto što AI ne može da zameni, a čak i da može, da li je potrebno? Naravno, ovo ne znači da AI nema svoje mesto u medicini. Prediktorni algoritmi (npr. za sepsu i u pre-operativnoj pripremi pacijenata) su odličan primer gde veštačka inteligencija ubrzava i olakšava posao lekara i samim time čini lečenje efikasnijim i sa manjom šansom za nastanak greške. Zdravstvo u kome AI postoji kao komplementarna metoda lekarskom trudu i radu je upravo ono čemu treba da težimo.
Šta kaže inženjer sa mnogo godina iskustva?
Moj stav se zna: modernu tehnologiju treba (is)koristiti. Bez tehnologije, mnoge stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo ne bi bile moguće: mobilni telefoni (mlađim generacijama nije jasno kako smo živeli bez te spravice 😊), pregledi ultrazvukom, digitalni foto aparati (zar su postojali neki koji nisu digitalni?), itd. Od pre godinu ili dve, u svetu tehnologije sve se vrti oko veštačke inteligencije koja nepovratno menja svet oko nas. Kao i druge tehnologije, i ovu treba koristiti. Mogućnosti su neverovatne, kako za dobre primene, tako i za zloupotrebe. Baš zbog ovih mogućih zloupotreba, neophodno je definisati pravila za kreiranje novih algoritama, koji podaci se mogu koristiti, u kojim situacijama i na koji način, kontinuirano raditi na povećanju pouzdanosti i tačnosti #EjAj algoritama, omogućiti uvid u rezonovanje algoritama koje je dovelo do nekog rezultata ili preporuke, itd. U ovom trenutku, neophodno je posmatrati #EjAj alate kao alate koji majstorima zanata mogu da pomognu da brže, efikasnije, kreativnije generišu nova znanja, radove, vrednost. Nikako ih ne treba posmatrati kao svemoguće i sveznajuće sisteme koji sa jako malo ulaznih parametara mogu da kreiraju novu vrednost.
Šta reći na kraju?
Za ovaj deo smo se savetovali sa #EjAj alatima, malo mi, malo #EjAj,…
Ovaj tekst je naš pokušaj da razumemo kako da iskoristimo #EjAj, a da ne izgubimo ono što nas čini ljudima – našu kreativnost, empatiju, sposobnost da razumemo svet oko sebe na dublji, intuitivniji način. To je razgovor o ravnoteži između veštačkog i prirodnog, o pronalaženju simbioze u kojoj će obe strane napredovati.
Kroz različite primere i analogije, probali smo da vas provedemo kroz svet umetnosti, medicine, obrazovanja i svakodnevnog života, istražujući kako veštačka inteligencija može da ih obogati, ali i gde su njene granice. Cilj nam nije bio da damo konačne odgovore, već da podstaknemo razmišljanje i otvorimo dijalog o tome kako da oblikujemo budućnost u kojoj ćemo zajedno, ljudi i mašine, stvarati svet vredan življenja.
Ovo nije samo tekst o tehnologiji. Ovo je tekst o nama, o našem mestu u svetu koji se menja brže nego ikada pre. To je poziv da se pridružite ovoj važnoj raspravi i da zajedno istražimo kako da izgradimo budućnost u kojoj će tehnologija služiti čoveku, a ne obrnuto. Naš put ka budućnosti ne mora biti izbor između veštačkog i prirodnog. Umesto toga, možemo težiti ka harmoniji, ka svetu u kome će se ove dve inteligencije dopunjavati i obogaćivati. To je svet u kome će tehnologija služiti čoveku, pomažući nam da ostvarimo svoj puni potencijal, a ne da nas zameni ili ograniči (reče #EjAj 😊). U tom svetu, umetnost će i dalje biti izraz ljudske duše, medicina će biti spoj znanja i empatije, a obrazovanje će podsticati kritičko mišljenje i kreativnost. To je svet u kome ćemo koristiti veštačku inteligenciju da unapredimo svoje živote, ali nikada nećemo zaboraviti šta nas čini ljudima.
Na nama je da odlučimo kakvu budućnost želimo. Izbor je naš.