Intervju – Nataša Mutabdžija, Srednja škola „28. juni“ Istočno Novo Sarajevo
Razgovarala: Sadeta Salkanović, članica Grupe volontera ASuBiH
Nataša Mutabdžija, učenica Srednje škole „28. juni“ u Istočnom Novom Sarajevu, podijelila je s nama svoje mišljenje o praktičnoj nastavi, njenim nedostacima i potencijalnim poboljšanjima. Nataša trenutno ima dva časa praktične nastave sedmično. Međutim, do sada su se ti časovi svodili isključivo na teoriju, što smatra dovoljnim za prvo polugodište trećeg razreda. Ipak, kada praktična nastava zaista počne, nije sigurna da će to biti dovoljno. Ono što joj odgovara jeste to što su časovi uvijek u istom terminu, bez pomijeranja. Učenici u njenoj školi nemaju dostupne stručne knjige koje bi koristili tokom nastave.
“Nemamo knjige, ali profesor ima svoju skriptu iz koje nam diktira potrebno gradivo, tako da su nam sveske korisnije.”
Problem sa kabinetima i opremom
U prvom razredu su časovi praktične nastave održavani u specijalizovanim kabinetima, poput onih za mašinsku i elektrotehničku praksu, a oprema im je bila dostupna i pogodna za rad. Međutim, u drugom i trećem razredu nastava se uglavnom održava u običnim učionicama ili kabinetima s računarima, a alat se donosi samo u rijetkim situacijama.
“U drugom i trećem razredu, da li zbog nedostatka opreme ili je gradivo takvo, nismo koristili specijalizovane kabinete. Časovi su se održavali u običnim učionicama, a alat su nam donosili samo ponekad, ako je bilo potrebno da se nešto objasni, ali to jako rijetko.”
(Ne)praktična nastava
“Kako nam praktična nastava nije “praktična” već “teorijska”, nisam zadovoljna. Smatram da bi nas mogli voditi negdje, možda i van škole, u obližnje firme, da nešto zapravo naučimo, a ne da radimo zadatke i učimo za ocjenu.”
Osim što praksa ne pruža dovoljno znanja i vještina, ona se ni ne poklapa sa gradivom drugih predmeta, što dodatno otežava njeno razumijevanje.
“Praksa se ponekada ne poklapa se sa ostalim gradivom, tako da mi nema oko čega pomoći u shvatanju ostalih predmeta.”
Profesori se trude, ali mogućnosti su ograničene
Prema Natašinim riječima, profesori se trude da učenicima objasne gradivo što bolje mogu, ali njihove mogućnosti su ograničene.
“Profesori se trude koliko je u njihovoj moći, a to nije puno. Trude se oko skripti i što živopisnije nam opisuju stvari koje ne možemo da vidimo jer ih trenutni sistem ne posjeduje, ali to je sve što oni mogu i mi smo im zahvalni.”
Nataša smatra da bi rješenje problema moglo biti uključivanje učenika u proces donošenja odluka o praktičnoj nastavi.
“Smatram da bi nadležni upravitelji trebali anketirati učenike o praktičnoj nastavi i pitati ih za mišljenje. To je jedini način da se poprave greške i uklone smetnje koje direktno utiču na kvalitet rada učenika na njihovom budućem radnom mjestu.”
Na kraju, Nataša izražava zabrinutost zbog nedostatka praktičnog znanja koje bi joj moglo pomoći u budućnosti.
“Praktična nastava u ovom formatu u budućnosti mi potencijalno neće mnogo značiti, ali kada bi bila bolja i kada bismo zapravo znali uraditi nešto oko struje – kao što je promjena sijalice, prepoznavanje sigurnih uslova za rad sa strujom, popravka utičnice ili zvona – značilo bi mnogo.”
Najveći problem vidi u tome što će mnogi učenici završiti srednju školu bez osnovnih praktičnih znanja.
“Ovako, mnogi drugi i ja izaći ćemo iz srednje elektrotehničke škole i biti nesigurni u svoje znanje pa čak i kada se radi o osnovnim stvarima.”
Ove riječi jasno ukazuju na potrebu za hitnim promjenama u sistemu praktične nastave kako bi učenici stekli korisna i primjenjiva znanja.
Ovaj članak su kreirali i uredili srednjoškolci/ke ispred Asocijacije srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini u saradnji sa Omladinskom novinskom asocijacijom u Bosni i Hercegovini. Projekat „Mi želimo dobru praksu, a vi?“ implementira Asocijacija srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini uz podršku Instituta za razvoj mladih KULT.
