Nisam bježala, već išla ka cilju. Nisam se takmičila protiv, već trčala zajednički. Gurala sam se sama, a na kraju me pogurao neko drugi. Uočila sam pola onoga što hodajući nisam uočila. Oko sebe i u sebi. Nisam istrčala, već doživjela polumaraton. Sve je prošlo brže nego inače, ali ko bi rekao da prolaznost ponekad ima okus vječnosti?
Kilometri pretrčani po Vilsu su me doveli – meni. U dubinama moga bića doplivali su do uplašenog subjekta 'JA' i izvukli ga na površinu. Kilometri pretrčani po Vilsu su me upoznali s drugom stranom straha – slobodom.