Dnevnik ekonomiste: Zašto se neke stvari isplate, a neke ne?

Vrhunac svih ekonomskih načela je princip isplativnosti. Po ovom principu svaki pojedinac bi trebao da se upusti u neki poduhvat samo u slučaju kada je dodatna korist veća od dodatnog troška. Međutim, iako “na prvu” izgleda jednostavno, ovo u praksi nije uvijek lako primjeniti.

Tako npr. pripremate se da kupite lampu za 20 KM u obližnjoj prodavnici u centru grada, dok vam prijatelj kaže da ista takva lampa u tržnom centru na ulazu u grad  košta 10 KM. Da li ćete otići do tržnog centra i kupiti lampu za 10 KM ili ćete ga kupiti u vašoj ulici za 20 KM? U oba slučaja dobit ćete istu garanciju od proizvođača, ako se lampa pokvari u garantnom roku. Svaka osoba će odmjeriti relevantne troškove i dobiti te donijeti odluku šta im se isplati, ali bi većina odgovorila da bi kupila lampu u tržnom centru na ulazu u grad i na taj način uštedila 10 KM.

S druge strane npr. želite da kupite najnoviji laptop za 1000 KM u prodavnici računarske opreme u vašoj ulici. Međutim, isti takav laptop možete da kupite za 990 KM u istom onom tržnom centru udaljenom pola sata hoda od vaše kuće, a bez obzira na to gdje ga kupite, dobijate istu garanciju, ukoliko se laptop pokvari.

Naravno, i u ovom slučaju svaka osoba će donijeti različite odluke šta im se isplati, a šta ne. Međutim, iako u oba slučaja korist od odlaska u tržni centar, odnosno ušteda iznosi 10 KM, u slučaju laptopa, većina bi odgovorila da bi ga kupila u obližnjoj prodavnici. To samo po sebi nije pogrešan odgovor, ali ako se djeluje u skladu sa principom isplativnosti i u slučaju lampe i laptopa odgovor bi trebao da bude isti.  

Međutim, nekako se čini da je ušteda od 50 % kupovinom lampe u tržnom centru, predstavlja veću dobit, u odnosu na uštedu 10 KM na laptopu koji košta 1000 KM.

Po definiciji, oportunitetni trošak je izgubljena korist koja nastaje u onim situacijama kada izbor jedne alternative u isto vrijeme znači napuštanje neke druge. (Foto: Pixabay.com)

Svakog dana svi se nalazimo u ovakvim i sličnim situacijama, te moramo da vršimo izbor. S obzirom da je svako ograničen budžetom ili vremenom, mora odabrati šta je za njega najbolje, odnosno šta dobija tom odlukom, ali ne i koji je njen trošak.

Ovo je jedna od prvih stvari koja se uči u osnovima ekonomije, na svim ekonomskim fakultetima. Po definiciji, oportunitetni trošak je izgubljena korist koja nastaje u onim situacijama kada izbor jedne alternative u isto vrijeme znači napuštanje neke druge. Jednostavno, oportunitetni trošak je ono čega treba da se odreknete da biste nešto dobili. Izlazak sa prijateljima ili učenje? Fakultet ili posao? Gledanje filma ili slušanje muzike? Odlazak u udaljeni tržni centar ili plaćanje skuplje cijene itd, itd…

Iako se za većinu stvari ne može izračunati oportunitetni trošak, ovaj koncept prati svakog pojedinca. Zato svako prije nego donese neku odluku, treba da razmotri šta će mu to trenutno donijeti, ali i šta će zbog toga propustiti, jer će te odluke bez obzira da li su manje ili više bitne možda imati veliki značaj na njegov život.


 Naslovna fotografija: Pixabay.com

Comments are closed here.