Često pri predstavljanju sopstvenog identiteta – svoga imena, prezimena, godina i mjesta rođenja – zaboravimo reći ono osnovno; da smo mi nečije dijete. Ja sam Edna i već 18 godina dijete sam koje je odgajano s ljubavlju, brigom i pažnjom od strane svojih roditelja. Moja majka žena je srednjih godina, u četrdesetima. Teškog i temperamentnog karaktera koji joj nikada nije oduzeo titulu najbolje majke.
Ja sam Ema i od svoje pete godine živim samo s mamom. Ne, moj otac nije umro, čovjek je živ, samo je lik mog oca u njemu nestao.
Muška ekipa, cuga se, testosteroni isparavaju – istjerao sam neku noć curu iz stana. Nema ti kod mene cile-mile. Gledam ja u njega, on sav ponosan. Rekoh – i šta sad, ti misliš da si neki šmeker, laf? Gleda on, gleda. Ne znajući šta da kaže, reče – jesi ti to neka p...a što štitiš žene?