#Onokad si u Burnoutu / Pregorenost po PS-u

Desi se tako nekad, nama koji živimo u konstantnom stanju multitaskinga, da počnemo „padati“ na nekim osnovnim zadacima koje inače radimo rutinski. Počneš se nervirati jer napraviš grešku u nekom poslovnom mailu, zaboraviš napisati zaključak na kraju teksta, već dvije sedmice zaboravljaš otići zubaru i sl.

Onda se ubijaš u pojam idućih par dana zbog tako glupe i mahinalne greške, jer si perfekcionista. Uskoro počneš izbjegavati pozive prijatelja, treba ti po nekoliko sati da odgovoriš na poruku, i sve što želiš je udobno se smjestiti na kauč i gledati neku glupu seriju, samo da ne razmišljaš.

Osim što ćeš itekako razmišljati o svim onim obavezama koje ne radiš dok se kao odmaraš. Ako si nekada doživio_jela neku sličnu situaciju, dijagnoza je vrlo poznata: pregorenost.


„Mi ipak imamo ograničene kapacitete. Ne možemo raditi beskonačno, energija se neizbežno troši. Ukoliko ne prestanemo na vreme, javlja se iscrpljenost.

Iscrpljenost u početku može biti manja, a zatim sve veća.“ Slaviša Savić

 

Slaviša Savić

Slaviša Savić, geštalt psihoterapeut, europski akreditovan supervizor i edukator novih terapeuta, pregorenost ili burnout objašnjava kao „stanje organizma u kome, kao posledica produžene psihofizičke aktivnosti, se više nije moguće angažovati na zadovoljavajući način, bilo po pitanju onoga što organizam treba da promeni u svojoj sredini, bilo da oseti neko zadovoljstvo zbog akcije koju je načinio“.

To podrazumijeva „da je čovek još uvek svestan, da su očuvane funkcije ličnosti, samo je došlo do premora i prezasićenosti određenim aktivnostima“.  

Bili učenici, studenti ili zaposleni, ono što je zajedničko svima koji su u nekom trenutku „pregorili“ je to da su oni onaj tip ljudi koji su konstantno u akciji, i koji zadovoljstvo dostižu završenjem posla, a koje rijetko dolazi jer uvijek ima još nešto što se može ili treba uraditi.

U stvari, nije suština u urađenom poslu nego u nemogućnosti da se uživa u lepoti završavanja i, kasnije, povlačenja i odmora. U slučaju da je ovakva problematika u pitanju, razne vrste rada na sebi uključujući i psihoterapiju mogu biti od velike pomoći“, poručuje Slaviša.

Eh, kako ovo spriječiti?

Nekako bismo trebali pronaći balans između aktivnosti i količine odmora. A kada se odmaramo, to bi trebalo biti baš odmaranje, makar mentalno, od obaveza. Bilo to u vidu neke tjelesne aktivnosti npr. joga, tai-chi, ili neke vježbe koje su usmjerene na razvijanje percepcije. Za to sada postoje mnoge zanimljive i besplatne aplikacije uz koje se možemo i opustiti i zabaviti, 2u1. Ako želiš više čitati o tome, slobodno nam se javi komentarom ili porukom na nekoj od društvenih mreža.

Nekada način relaksacije može biti jednostavan koliko i vježbe disanja, bitno je samo da bude drugačiji od rutine koju obavljamo. Ukoliko posao koji obavljamo ili učenje zahtijeva sjedenje na jednom mjestu duži vremenski period, onda nam odmor treba biti neki oblik fizičke aktivnosti. Naravno, uvijek će nam dobro doći ako imamo nekoga s kim ćemo ostvariti neku vrstu sistema podrške i motivacije. Uvijek je lakše vratiti se staroj rutini, nego stvoriti novu.

 „Burnout je upozorenje da se vratimo sebi i kvalitetnim odnosima sa drugima, umesto aktivnosti koje zahtevaju potiskivanje naših autentičnih potreba. Ukoliko potiskivanje predugo traje, posledice su neizbežne. Ipak, bolje je sprečiti nego lečiti. Počnite sa aktivnostima kojima ćete negovati sebe još danas. Bićete srećniji i vodićete potpuniji život.“ Slaviša Savić

Ako već imaš osjećaj kao da ti je mozak postao jedna velika kokica, kao i ja, i za to ima lijek.

Prvi korak koji je potrebno napraviti je odmoriti se od te aktivnosti koja je izazvala pregorijevanje.

Slaviša objašnjava kako je trenutni prestanak aktivnosti nužan, jer nas svako forsiranje nečega što naše tijelo više ne podnosi može dovesti do narušavanja zdravlja.

„Burnout može biti praćen i depresijom, velikom uznemirenošću, da se prenese na ceo naš život i da postanemo potpuno nefunkcionalni u svim oblastima života. Odlazak na planinu na par dana, šetnja pored reke i slične aktivnosti, u zavisnosti od ličnih preferencija mogu pomoći u izvesnoj meri“, posavjetovao nas je Slaviša.

Dakle, rest day se ne računa samo u teretani, već i u svakodnevnim baratanjima obavezama.

Uzmite u obzir da i mozgu treba rest day, ili makar rest hour.

Dopusti sebi da se vratiš u funkcionalnu harmoniju i izađeš iz disfunkcionalnog haosa rada i razmišljanja.

Dopusti sebi da makar jednom dnevno pogledaš u nebo i punim plućima udahneš svjež zrak, i taj trenutak pokušaj zadržati u sebi do kraja dana.

Namaste radoholičari.

Renata Glavinka

Renata Glavinka

Ne pišem kolumne, jedini blog koji imam je na Tumblru. Simljanka bez plumboba. Inat hanuma. Južnoslavenska amazonka. Postojim, dakle mislim. Panta meme

Comments are closed here.