Izlazak (Senija i kvačilo)

“Haj, Samire sine, boktidao požuri s otim ključovima.”

“A hani, eto me, brete, što si nedokazna.”

“Haj, zakasni ja, viđaj što sam kosu izfenirala sade još pa da zakasnim.”

“Evo na ti ključove.”

“A viđaj đe se ovaj konj parkiro, neću moći sade izaći odavde.”

“Ma moreš samo se ti malo curik, haj ja ću izaći pa ću te motati.”

“Ne moraš, neka, sjedi ti tudi kraj mene, ja volim kasi ti tudi.”

Senija je sjela iza volana i pokušala se isparkirati. Naravno, nije joj uspjelo. Udarila je auto iza sebe, koje je udarilo auto iza sebe i tako dalje.

“A, jebem ti Samire, viđaj šta uradi sade.”

“Pa žensko pravo ne zna vojzti”, rekao je iznervirano. “Haj ti fino imaš sad taman mjesta fino moreš se i prema naprijed isparkirati.”

“Šta jes jes.”

Senija je prebacila iz rikverca u prvu. Auto joj je lagano trznulo unatrag, a ona je brzo stisnula kvačilo još jače.

“A jebem ti, nisil ti mjenjo ovaj mjenjač, Samire, pobogu brećo?!”

“Koji mjenjač? Halo, nije moje auto nikako!”

“Pa što neće on da ide, viđaj. Ušaltam znači u prvu i jopeta ide nizbrdo.”

“Pa nemoj oto kvačilo puštati tako brzo brete, jesi glupa.”

“Hani sad. Kako da ja to.”

Stavila je nesigurno ruku na mjenjač i gledala kroz zadnju šajbu.

“Halo, napred gledaj, jebem ti. Saćeš nas pobiti ovde sve dvoje, viđaj šta radiš!”

“Šta, šta ja radim, Samire?! Pa jesil reko da idem u rikverc?!”

“Kakav rikverc, boktestvori, haj napred, napred, vijaj šta imaš mjesta! Kasi izgurala ove avte ostalo mjesta da ideš ti napred!”

“Aaaj, dobro je, hani, nemoraš galamiti.”

Ponovila je pokrete, pravilno i lagano otpuštala kvačilo, ali tako skoncentrirana na tu radnju, nije uspjela smotati na vrijeme. Udarila je i niz auta ispred sebe. Oglase se sirene.

“A jebem ti, Samire, vijaj šta uradi sade, brećo!”

“Aaj, majko moja! Imaš ti položito ikako?”

“Šta sad ja kofol neznam vojzti jeli? Polagala ljetos, bijo mi onaj najteži ispitivač. Veli ja nikoga ne puštam, ali ti smi slatka, hehe.”

“Pa što onda ne znaš vozti?!”

“Haj ti vozi u štiklama, Samire!”

“Pa de izuj štikle ako je u štiklama problem, jebem ti štikle!”

“A čojka majko mila. Ja u štiklama bolje haman hodam neg na nogama, nije do otega.”

“Nego šta je?! Haj isparkiravaj se brže, tu smo kraj policijske, jebem ti, hoćul još odležati u zatvoru zbog tebe?!”

“Aj de, kakav ti, matereti, ti ne bi mrava zgazijo, štobsereklo kod nas u narodu, hehe.”

“De šuti i vozi.”

Senija ovaj put opet gurne mjenjač spreman za rikverc i auto joj se ugasi.

“Šta si sad uradijo Samire, jebem ti?!”

“Šta šta sam ja uradijo?! Jesam ti reko polako sotim kvačilom, nije oto za zajebanciju!”

“Aj, brećo, čojka. Daj ote ključove.”

“Tu ti je ključ, vijaj uštekat.”

“I šta, samo ga okrenem, je li?”

“Aj majko moja, haj mala izlazi, ja ću isparkirati.”

“Neš ti Samire diranti oveg avta! Ovo je meni babo uzo, reko: maća, kad položiš uzimam ti avto da se moreš vojzti u Bihać na fakultet. A ondak ja rekla haj babo da izvozimo onda samo ove Ostrošačke, mene je oteg strah.”

“Ma de. Jel izvozijo?”

“Jes bogami, al jopeta mene malo strah niz one, kako se kaže oto serpentine.”

Dok su oni klizili u digresiju i auto je klizio u rikverc. Ler, nezategnuta ručna. Opet je lagano lupio auto iza sebe, ovaj put aktivirajući i drugu sirenu.

“A vijaj Samire šta uradi, jebem ti!”

“Šta sam ja uradio? Ko ti je reko da otu ručnu ne zatežeš?!”

“A tobejarabi čojka, vijaj ga šta priča! Skinću štikle ako ti tolko smeta!”

“Nije oto do štikle, ti ne znaš vozti, jebo te onaj ko te ne nauči, ne!”

“Sramte istid bilo Samire!”

Brže-bolje, ponovno ga stavi u brzinu i istom brzinom joj se auto opet ugasi.

“Šta radiš ti, jebote??!”

“Samire brećo, od tebe nećemo nikad izaći odavde.”

“Vijaj krave, prešaltala u petu. Ne mereš iz te krećati, ženska glavo!”

“Kako ne mere! Ja htjela pa da brže krenemo.”

“Haj, izlazi iz auta! Izlazi!”

Senija se pokunjeno izvukla sa svog sjedala. Skupa su promatrali njenog Golfa koji je sada imao razbijene farove.

“Vijaj ga štasi mu uradijo, Samire! Razbijo ova stakla brećo, sad neću viđati u mraku vozti. Na sad, ove ključove paš me voziti prekuću u Suljiće, kasi taka stoka.”

“Neka, Senija. Vozi se ti sama, ode ja sa kolegama dole drma Aca u XL-u. Doviđenja.”

“A viđaj stoke majke ti. Haj, haj. Zvaću ja sade Dženanu da me pokupi.”

Samir se okrene i ode.

“Čekaj, hani da te pitam!” Vikala je Senija.

“Šta je?”

“Jel kotabe onaj moj punjač za Alkatel?”

“Jes, što?”

“Haj ga ponesi sutra na fakultet, matere ti, prazna mi baterija.”

“More, haj, hoću ako ne zaboravim.”

Comments are closed here.