Već tradicionalno ZOOMER razgovara sa kumom Prajda!
Ove godine ta laskava titula pripala je dugogodišnjoj saveznici i borkinji i vlasnici nezvanične „gej himne“ – pesme „Moj dečko je gej“ – Idi Prester!
Već dugi niz godina si saveznica LGBTIQ+ populacije i velika borkinja. Da li si očekivala ovu titulu i šta za tebe ona znači?
Veliki mi je kompliment. Posebno jer sam rođena i odrasla u susednoj zemlji, a ipak me doživljavate kao „vašu“. Predivno se zbog toga osećam i nadam se da ću biti na nivou zadatka.
Koliko je ovo „nagrada za minuli rad”, a koliko odgovornost za budućnost? Kako vidiš ulogu kume i zadatak koji je pred vama?
Nadam se da ovo nije ona nagrada pred kraj karijere, kao što se obično daje nagrada za životno delo
Jer borba za bolji, lepši i šareniji svet traje „dok nam živo srce bije“. Kao što kaže slogan ovogodišnjeg Prajda – Nismo ni blizu! Mislim da smo sve mi dosadašnje kume tu zauvek za LGBT zajednicu, to nije trendovska titula, već stvar svetonazora i integriteta.
Zauvek će biti zanimljiva, ali i kontraverzna pesma „Moj dečko je gej” koju hvale i kao LGBT himnu, ali i kritikuju za jačanje rodnih stereotipa. Kako je ti doživljavaš i šta misliš o tome kako je „sazrela” i koje mesto zauzima u istoriji kvir pop kulture?
Rodnih stereotipa? Jao ček da razmislim, nije do mene još stigao taj komentar
Misliš zato što dečko u pesmi nosi pinky starke i što ga vole sve naše majke? Ma, i očevi ga vole sigurno, samo mi se nije rimovalo
Nemam pojma koje mesto zauzima u istoriji, nisam o tome nikad razmišljala, niti mi je to bila namena pesme. Ja sam samo opisala svoju ličnu dramu nakon što sam shvatila da je dečko u kojeg sam zaljubljena – gej. Pesma je pre svega autobiografska, s tim dečkom sam i danas, 20 godina posle nastanka pesme, bliska prijateljica, a pesma je meni jako draga posveta jednom čarobnom razdoblju moje mladosti.
Pored podrške LGBTIQ+ zajednici, kako u medijskim istupima, tako i pesmama, otvarala si i druge društvene teme, kao u novoj pesmi „70”. Otkud baš ova tematika i šta te je inspirisalo?
Taj današnji pritisak večne mladosti mi jako ide na živce. Lažemo za godine, peglamo se, fotošopiramo, filtriramo… čemu to? Kao da se stari ljudi ne mogu zabavljati i živeti punim plućima? Zamislila sam sebe za svoj sedamdeseti rođendan i napisala pesmu. To je himna moje lične slobode i prava na strast u starijoj dobi. Nadam se samo da ću doživeti realizaciju. Starost nije sramota, već privilegija onih srećnika koji dođu do te tačke.
Šta bi bila tvoja Pride poruka zajednici i saveznicima, a šta onima koji zakazuju viđenje „na drugoj strani”?
Dođite da se radujemo, i jedni i drugi. Nema tu strana, Prajd je proslava ljubavi i šarenila, praznik za celi grad, maskenbal. Bilo bi divno da svi ostavimo kod kuće sve svoje strahove, nesigurnosti, tuge i frustracije i dođemo u subotu neopterećeni i slobodni. Dođite da podržite vaše kolege, susede, sinove ili kćeri, prijatelje, sugrađane. Svako od nas ima nekog oko sebe ko se možda plaši da istupi, ko živi u laži. Osmeh, podrška i dobra energija su zarazne i lekovite. Kuma vam obećava divan dan za pamćenje.
Preuzeto sa https://zoomer.rs/ida-prester-kuma-nije-trendovska-titula-vec-stvar-svetonazora-i-integriteta/
