Aleksandar Danilović rođen je 1993. godine u Valjevu u Srbiji. Trenutno je na postdiplomskim studijama teologije na Univerzitetu Rupreht-Karl u Hajdelbergu u Nemačkoj. Frontmen je benda Mr. Rabbit, koji je osnovan 2013. u Valjevu. Okupljanje benda je već dugo vremena u planu, ali je, nažalost, zbog zatvorenih graničnih prelaza trenutno onemogućeno.
Kako se oseća po pitanju toga i kakva je situacija u Nemačkoj za vreme korona virusa, Aleksandar nam otkriva u razgovoru za Karike.
Možeš li da mi opišeš trenutnu situaciju u Nemačkoj po pitanju korona virusa? Koje mere zaštite od korona virusa su preduzete?
Posle Španije i Italije, Nemačka je treća zemlja u Evropi po broju obolelih (prema Institutu Robert Koh, do danas je zabeleženo nešto više od 120 hiljada slučajeva). Međutim, za razliku od Španije i Italije, broj preminulih je dosta niži (RKI: 2.673), što sigurno ima veze s dobro organizovanim nemačkim zdravstvenim sistemom, ali i određenom vrstom opreza i discipline koja je generalno karakteristična za Nemce. Osim u dve autonomne pokrajine (Bavarska i Sarland) i još nekoliko okruga, ne postoji zabrana izlaska, niti nekakav policijski čas, već je na snazi tzv. zabrana kontakta. Ona podrazumeva da nije dozvoljen susret više od dvoje ljudi iz različitih domaćinstava – i u tom slučaju je obavezno držanje distance između ljudi od 1,5 m. Sve prodavnice, osim onih čija je delatnost trgovina životnih namirnica, su zatvorene, kao i kafići, restorani, bioskopi i pozorišta. Takođe su zatvoreni svi sportski centri, dečija igrališta i vežbališta na otvorenom. Ipak, dozvoljena je (i poželjna) fizička aktivnost, pa se često mogu videti ljudi koji džogiraju ili voze bicikl. Ali se svakako vrlo brzo može uočiti manji broj ljudi na ulicama za ovo doba godine, te da nešto nije kako treba. Najveći broj njih radi od kuće, te izlaze samo kada je to neophodno. Međutim, ako ovo još potraje, videćemo kako će biti.
Kako provodiš dane u izolaciji?
U depresiji mračne studentske sobe pišem alternativnu horor verziju Malog princa. Šalu na stranu, okej je. Pozitivno u činjenici da sam ostao ovde zaglavljen jeste to što mogu sasvim normalno da izlazim napolje i što je vreme sunčano. Budući da sam trenutno u pauzi između semestara, bez mnogo obaveza, trudim se da vreme iskoristim korisno. Da nešto novo naučim, da nešto pročitam, da budem kreativan. Ako je to uopšte moguće.
Koliko se ljudi zapravo pridržavaju mera opreza?
Uglavnom se pridržavaju. Dosta ljudi jeste napolju, ali se drže propisane distance. Neki su situaciju toliko ozbiljno shvatili da u punoj ratnoj „opremi“ (maska, rukavice, kombinezon) preskaču zamrzivače u supermarketu, kako se ne bi približili nekome na manje od dva metra.
Obavljaš li posao od kuće? Kako to funkcioniše?
Pa s obzirom na to da se moj posao uglavnom svodi na čitanje i pisanje, onda se za mene nije mnogo toga promenilo. Jedina ozbiljnija poteškoća jeste činjenica da su sve biblioteke zatvorene. Ali, srećom, internet i dalje funkcioniše. Što se tiče dodatnih studentskih poslova, oni su, nažalost, do daljnjeg otkazani.
Kako se osećaš povodom toga što su granični prelazi zatvoreni? Da li ti teško pada odvojenost od najbližih?
Trudim se da ne razmišljam mnogo o tome. Mada možda jeste prisutan osećaj neke klaustrofobije. Ipak, za nekoga ko je odrastao krajem devedesetih, odnosno početkom dvehiljaditih u Srbiji, sve ovo i nije baš toliko nepoznato. Ipak, sve to još uvek traje kratko. Ako se ova „apokalipsa“ oduži, sigurno je da neće biti prijatno. Što se tiče drugog dela tvog pitanja, ta činjenica je svakako najteža u čitavoj ovoj zbrci.
Da li misliš da je sve ovo moglo drugačije da se odvija? Da li su na vreme mere preduzete?
S obzirom na to da nisam stručnjak, ne bih mogao da ti odgovorim na ovo pitanje. A mislim da će i sami stručnjaci o tome moći da govore tek kada sve ovo prođe. Ipak, kao laiku, čini mi se da su bar Nemci blagovremeno i prilično dobro preduzeli sve potrebne mere. Bar o tome govori visok broj onih koji su ozdravili (oko 60.200).
Frontmen si benda Mr. Rabbit. Da li je u planu neko okupljanje članova benda kada sve ovo prođe, kada se smiri situacija s virusom i granični prelazi budu otvoreni?
S obzirom na to da smo trenutno baš rasuti po svetu, okupljanje je u planu već dugo vremena. Paradoks je u tome što smo sada mnogo češće u kontaktu nego prethodne tri godine, otkako smo se silom prilika (u jednom trenutku) našli na tri kontinenta. U decembru se igrom slučaja jedan deo ekipe našao u Beogradu, pa smo bili i u studiju. Ta nova pesma je trebalo da izađe krajem marta, ali nam je korona poremetila planove. No, nadam se da ćemo ovu izolaciju iskoristiti da i to privedemo kraju i da budemo malo kreativni. Da bar iskoristimo tu silnu tehnologiju za nešto korisno.
Na kraju, šta bi poručio drugima kako bi sve ovo što brže prošlo? Kako ispuniti dan i ostati normalan u izolaciji?
Da legnemo i da prespavamo sve ovo! Šalu na stranu, rekao bih da je ovo odlično vreme da pokušamo da budemo kreativni, da obnovimo stare veštine i steknemo neke nove, da počnemo da učimo možda neki strani jezik, da treniramo. Ali ono što je možda najvažnije, da pokušamo da ostvarimo kontakt s ljudima s kojima se dugo nismo čuli. Bar za to sada imamo vremena.
